О "АРХИМЕДЕСУ"
Делатност и неки резултати

1. Шта је МД "Архимедес"?

Деца   

Час у "Архимедесовој" школи

 Математичко друштво "Архимедес" (раније: Клуб младих математичара "Архимедес") је специјализовано стручно друштво у области образовања и васпитања, које окупља првенствено даровите младе математичаре и друге љубитеље математике и рачунарства разних узраста (ученици основних и средњих школа, студенти,  наставници и други одрасли који се баве математиком)  и то на целом подручју Републике Србије (највише у Бео-граду). Основан је 1. октобра 1973. године у Бео-граду. Има две категорије чланова: а) одрасли,     б) ученици и студенти (подмладак Друштва). До сада је евидентирано преко 28.800 чланова (27.100 ученика и 1710 наставника и других љубитеља математике, рачунарства и природних наука). У тај број улазе и ученици "Архимедесових" школа младих математичара, али не улазе чланови Клуба "Мислиша" којих има укупно око 140.000.

      Друштво је регистровано према важећим прописима. Решењем Агенције за привредне регистре  (Регистратор удружења) бр. БУ 5783/2010 "Архимедес" је уписан у Регистар удруже-ња у складу са Законом о удружењима ("Службени гласник РС" бр. 51/09). Статутом Друштва утврђени су циљ и задаци, организација, управљање и целокупна његова делатност. Радом Друштва руководи Управни одбор од 11 чланова, међу којима су универзитетски професори, наставници из основних и средњих школа, сарадници из других институција.

2. Чиме се бави МД "Архимедес"?    

"Архимедес" је поодавно постао прави специјализовани центар за даровите младе математичаре и друге љубитеље  математке и рачунарства са осмишљеним системом рада и обимним активностима на више сектора:·

Математичке и рачунарске школе и курсеви

Стална "Архимедесова" школа младих математичара (АШММ);  Олимпијска група.  Дописна математичка школа, интернет школа. Летње и зимске школе младих математичара. Рачу-нарски курсеви. Специјализовани курсеви. Математички практикум. Математичке секције.

Популарисање математике и науке уопште

Научно-популарна предавања ван програма АШММ (упознавање са великанима математике, примене математике, подстицање стваралаштва младих и др.). Математичке приредбе, квизови, посела, изложбе, конкурси, промоције (у оквиру АШММ, поводом Дана математичара Београда и прослава значајних годишњица рада Друштва, за време математичких турнира и у другим пригодним приликама). Прилози у часописима и средствима јавног информисања. Упознавање школа и наставника са нашим и страним математичким и сродним часописима.

Математички турнири и друга такмичења

Математички турнири - екипна првенства основних и средњих школа Србије у математици (математичке олимпијаде ОШ и СШ). Дописна математичка олимпијада; Интернет олимпи-јада. Масовно математичко такмичње „Мислиша“.Међународни математички турнир градова (за Београд).

Стручни скупови наставника  (усавршавање наставника)
Математичка трибина за наставнике математике. Математичка трибина за учитеље. Рачунарска трибина. Зимски специјализовани семинари за наставнике (три семинара: математика, рачунарство, учитељи). Тематски семинари и практикуми. Летње и зимске школе (семинари) за наставнике-менторе за рад са даровитим ученицима. Обука наставника за додатни рад и др. Консултације. Сарадња са школама и другим организа-цијама код нас и у иностранству. "Архимедес" сада има 13 акредитованих семинара код Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) и МП.

Издавачка делатност (Приручна литература за ученика и наставнике)
Материјали за младе математичаре. Збирке задатака из математике (по разредима, ОШ). Едиција "Математика у српском народу". Мала наставна библиотека "Математичка трибина". Библиотека "Посебна издања". Колекција тестова из математике за ОШ. Методички приручници. Часопис "Математички забавник". Колекција слика славних мате-матичара и физичара.

Специјализована библиотека  (књиге, часописи)
Енциклопедије, лексикони, општи приручници. Историја математике, великани. Настава математике. Уџбеници за све нивое математичког образовања. Литература за младе математичаре. Часописи. Шах.

Остали послови  (Индок, општи, технички)
Информационо-документациони, административно-књиговодствени, технички и други, сајт.

Напомена: Од 1. новембра 2008. године промењен је назив "фирме": уместо Клуб младих математичара "Архимедес" нови назив је: Математичко друштво "Архимедес". Ранији назив Клуб "Архимедес" није говорио много. Требало га је схватити у ширем значењу, јер "Архимедес" је много више од некаквог клуба, како по многострукој делатности, тако и по резултатима које је остварио у подстицању и конкретном раду на математичком образовању младих и стручном раду са наставницима (а све то у неадекватним условима). То је била и остаје својеврсна "математичка кућа", највећи центар окупљања љубитеља математике код нас (младих и одраслих) и то током целе године.

Неке активности први је у Србији иницирао, осмислио и успешно развио "Архимедес", па су  касније служиле другима за узор.

"Архимедес" остварује сарадњу са школама, научним и другим организацијама у земљи и иностранству.

3. Шта је до сада урадио МД "Архимедес"?
(Стање 01.09.2011. године)

Статистички подаци, по правилу, замарају. Међутим, у причи о "Архимедесу", без неких од тих података не може се имати права слика о доприносу "Архимедеса" математичком образовању у Србији, посебно у Београду. А тај допринос је врло значајан.
Ево шта је урађено за 38 година, углавном на основу ентузијазма (у току првих 20 година рада у "Архимедесу" појам хонорара просто није ни постојао):
  • Одржано је око 55.600 часова за око 38.840 ученика у "Архимедесовим" школама младих математичара: 37 генерација сталне "Архимедесове" школе са укупно око 24.850  ученика ОШ и СШ (сви разреди); 107 летњих и зимских школа са око 10.000 ученика; 1280 ученика у математичким секцијама и математичком забавишту;

  • 5800 ученика у Дописној школи младих математичара (ОШ)

  • 2270 часова за 900 ученика у математичком практикуму (припремна настава);

  • одржано 1000 часова на 40 посебних рачунарских курсева за 600 ученика;

  • 0држано је 80 научно-популарних предавања и 198 "математичких" приредби (квизови, изложбе, посела, конкурси, промоције и др.) са око 24.000 присутних, где се посебно истиче изложба у Педагошком музеју поводом 30 година рада "Архимедеса"; око 200 прилога у часописима и другим јавним гласилима, на пример: прилози из математике у листовима "Политика Експрес" (Ђачка страна, уторком), "Кекец", "Дечје новине", "Архиме-десов" кутак у часопису "Рачунари" 1998 -1990); упознате су све школе у бив. Југославији са битним подацима за 30 наших и страних математичких часописа за ученике и наставнике;
  • одржанo je 70 математичких турнира - математичких олимпијада ОШ и СШ (екипних првенстава Србије у математици): 37 за ОШ и 33 за СШ – укупно 4.054 екипе са 18.318 такмичара; покренуто и и шест пута (2006, 2007, 2008, 2009, 2010. и 2011. године) одржано ново масовно математичко такмичење "Мислиша" са преко 145.000 учесника (по угледу на такмичење "Кенгур"); одржана пет пута Дописна математичка олимпијада за ОШ током првог полугодишта 2006, 2007, 2007, 2008. и 2010. године (по два кола и финале) са око 6.900 учесника; Интернет математичка олимпијада за ђаке шестаке (69 ученика); организовано 13 учешћа Београда (360 ученика) на Међународном математичком турниру градова (на коме иначе учествује преко 100 градова широм света), укључујући и 13 летњих конференција-финала Турнира градова (50 ученика-представника Београда); састављено 1.380 задатака за 168.145 ученика на другим математичким такмичењима; организовано је такмичење младих програмера Југославије 1988 -1990. године у сарадњи са часописом "Рачунари" и Мате-матичком гимназијом у Београду (квалификације током школске године и финале у мају);
  • одржано 1.745 предавања за наставнике на  955 семинара и других стручних скупова  (366 математичких трибина за наставнике математике у ОШ и СШ,  55 математичких трибина за учитеље, 50 рачунарских трибина, 66 зимских специјализованих  републичких семинара (по 27 за математику, 27 за рачунарство и 12 за учитеље), 118 краћих тематских семинара, 160 појединачних предавања и 140 инструктивно-консултативних састанака), на којима је евидентирано преко 71.000 присутних наставника, при чему су учесници ових скупова (преко евалуационих упитника и у другим приликама) дали највише оцене за садржај и квалитет свих "Архимедесових" семинара и других стручних скупова; сви ови семинари су акредитовани (категорија обавезан);
  • написано је и публиковано више од 350 наслова разних публикација у тиражу преко 2,35 милиона примерака (на пример, само у специјализованој едицији "Материјали за младе математичаре" објављено је 152 наслова (тематских брошура);
  • створена је специјализована библиотека са око 26.300 књига и 5.500 примерака часописа (на нашем и страним језицима), по много чему јединствена на нашим просторима, једина која је стално на услузи ученицима и наставницима.

  • Као што се види, подаци/резултати су импозантни.            

    * * *

         "Архимедесов" концепт математичке школе и других активности дао је изузетне резултате.
    Носиоци награда и других признања на математичким такмичењима свих врста и нивоа код нас у великом броју су ученици "Архимедесових"математичких школа. Слично је када се ради о међународним такмичењима из математике: Међународна математичка олимпијада за средњошколце (ИМО),Јуниорска балканска математичка олимпијада за старије основце (ЈБМО), Балканска математичка олимпијада за средњо-школце(БМО), Међународниматематичкитурнирградова(ММТГ). Последњих петнаестак година већина чланова наше државне екипе су "Архимедесовци" (у последњих 10-12 година то су чланови "Архимедесове" Олимпијске групе) и на тим међународним такмичењима из математике готово увек су сви освајали медаље. На пример, на ИМО за средњошколце у периоду 1992-2011. и БМО у периоду 1995-2011. године "Архимедесовци" су од укупно 150 освојили тачно 125  медаља за нашу земљу, тј. 83,3% свих медаља!.
         "Архимедесовци" су најуспешнији  и на конкурсу за упис у Математичку гимназију. Такође су и успешни студенти на свим факултетима. На пример, студенти генерација на Математичком факултету у Београду током последњих 5-9 година били су искључиво "Архимедесовци", својевремено полазници "Архимедесове" Олимпијске групе (иначе, редовни ученици Математичке гимназије у Београду). Додајмо да су свих шест/седам "величан-ствених" (из истог одељења Математичке гимназије), који сада студирају у Кембриџу, били у "Архимедесовој школи и по неколико  година (неки и 7-8 година).
          Многи успешни "Архимедесовци" су и пре уписа у Математичку гимназију или друге средње школе били у "Архимедесовој" школи по неколико година (неки од првог разреда ОШ) и ту су свакако доста научили. Међутим, допринос "Архимедеса" поменутим успесима у јавности се обично прећуткује и углавном приписује матичној школи ученика.
         Код "Архимедеса" су учили и своје математичке видике проширивали многи ученици који су сада већ чувена имена на пољу математике и техничких дисциплина. Многи студирају или раде и на престижним страним универзитетима, а неки су тамо и докторирали.
         Без претеривања се може рећи да је "Архимедес" својеврсни расадник успешних математичара, инжењера и других стручњака. Наравно, одатле не би требало извести закључак да је за њихов успех заслужан само "Архимедес".
         О свеколиком доприносу "Архимедеса" математичком образовању прави суд могу дати  првенствено учесници у његовим бројним активностима.

          Детаљније се о успесима говори у одељцима "Лична карта", Note about "Archimedes", Успеси и Олимпијска група на "Архимедесовом" сајту : www.arhimedes.rs


    4. Које су битне особине "Архимедесових" активности?

    "Архимедес" је био иницијатор и реализатор низа нових активности.

    Ниједна активност нема случајни карактер. Приступ свакој активности је комплексан, дугорочан и осмишљен. Висок стручни ниво и квалитет битне су карактеристике свих активности. "Архимедес" као сараднике окупља истакнуте наставнике из основних и средњих школа, наше и стране стручњаке са универзитета и других институција, првенствено ентузијасте. Међу сарадницима из иностранства су познати делатници у активностима  којима се бави "Архимедес".

    О томе да су људи од науке ценили и цене оно што ради "Архимедес" говори и чињеница да су његови почасни чланови и сарадници-предавачи били корифеји српске математичке науке, сада већ почивши математичари: академици Ђуро Курепа, Слободан Аљанчић и Татомир Анђелић, као и чувени професори Драгослав Митриновић и Славиша Прешић.

    5. Који проблеми муче "Архимедес"?

    МД "Архимедес" нема сталних извора финансирања ни адекватан простор за рад и библиотеку. Средства обезбеђује прилозима својих чланова и сарадника, издавањем публи-кација, стручним услугама и др. "Архимедес" нема у радном односу ниједног сталног радника.

    У минулом периоду друштво није много учинило у стварању услова и помагању рада Клуба односно Друштва "Архимедес", мада је било добрих жеља и обећања. Скоро све је резултат волонтерског рада ентузијаста. За 38 година постојања и рада "Архимедес" је од друштва (првенствено од Министарства просвете и Министарства за науку и технологију) добио наменски само око 5% средстава која су му била неопходна и која је утрошио за своје активности. Наиме, до пре десет година трошкове зимских републичких семинара за наставнике делимично је покривало Министарство просвете (код свих стручних друштава), а учествовало је и у трошковима такмичења (републичких), док сада покрива само смешних   5% -10% трошкова два такмичења републичког нивоа која "Архимедес" организује (екипне математичке олимпијаде ОШ и СШ Србије), а за остала наша такмичења не даје ни динара. Први и једини пут у својој историји, "Архимедес" је од СГБ (Секретаријат за финансије) добио једнократну финансијску помоћ за своје математичке и рачунарске трибине у 2005. години.

    Па, ипак је "Архимедес" постигао изванредне резултате у свим својим активностима и друштву дао значајан допринос на пољу математичког образовања.

    Уколико би Република и Град Београд помогли "Архимедес", укључујући га у одговарајуће системе финансирања образовно-васпитних и научно-развојних активности, онда би и постигнути резултати били још већи, ширег и дубљег домета.

    Оно што је до сада радио и постигао "Архимедес", с обзиром на услове, по оцени стручне и школске јавности, није баш свакидашње. Заиста би било интересантно чути, шта би то још требало да ради и уради "Архимедес", да би му наша држава адекватно помогла да створи што боље услове за рад!?


    © 1998 - 2011, МД "Архимедес"